Polazna | Ostala putovanja | Krstarenja | Utisci sa krstarenja Mediteranom brodom Costa Concordia

Utisci sa krstarenja Mediteranom brodom Costa Concordia

Utisci sa krstarenja Mediteranom brodom Costa Concordia

Postovani posetioci, ako zelite putovanja sa stilom, da svakog dana budete u drugom gradu ili drzavi a da pri tome ne pakujete kofere svaki cas, ako zelite vrhunsku uslugu i nezaboravan provod, ako zelite da krenete na vase putovanje iz snova, onda vam preporucujemo krstarenja! Krstarenja Mediteranom, krstarenja juznom ili severnom Amerikom, po dalekom istoku, Skandinaviji, Karibima,...krstarenja po celom svetu. U nasoj ponudi su krstrenja najvece evropske kompanije za krstarenja Costa Cruise (drugi u svetu posle Royal Caribien). Obzirom da su njihove ponude nove na nasem trzistu, imamo samo za nas su spremljeni razliciti nivoi popusta. Cene koje vidite na nasem sajtu su orjentacione jer se cesto moze desiti da budu i nize. Zato nas za cene molimo nazovite. Mi smo i bili na jednom krstarenju da se sami uverimo u kvalitet usluge. Nase utiske sa krstarenja mozete pogledati ovde...

Danas je 7 dan našeg putovanja i tek danas započinjem ono sto sam želela prvog dana, a to je da pišem dnevnik. Da li zato što nemam naviku da svaki dan pišem dnevnik jer ga inače ne vodim ili zato što je to do sada bilo neizvodljivo, eto pokušacu da napravim rekonstrukciju dogadjaja i da opišem svaki dan ovog putovanja.

Krenuli smo automobilom iz Novog Sada u petak nešto pre tri sata ujutro, presekli Frušku goru, izašli na auto put za Zagreb i uputili se prema Ljubljani. Naizmenično smo se menjali tokom vožnje obzirom da smo obadvoje bili umorni jer smo obadvoje do poslednjeg časa radili i gotovo se uopšte nismo pripremili za ovo putovanje, što ce se kasnije pokazati kao minus, kao i svaki put kada se krene na neku destinaciju a da se prethodno niste upoznali sa istom. Negde posle Ljubljane, pošto nismo gledali kartu ja krenem prema Sezani umesto prema Novoj Gorici i time stvorim tenziju da smo izgubili mozda sat ili dva na dužoj voznji i da ćemo možda imati problema da stignemo na vreme na brod u Savonu. Osim toga već su nas upozorili na gužvu na granici kao i na gužve kod Venecije. Sipamo gorivo na pumpi u Sloveniji i nastavljamo dalje. Imali smo sreće pa gužve nije bilo na granici, dok je gužva kod Venecije bila ipak podnosljiva. Ipak pravimo kratku pauzu i nastavljamo dalje, prateci put za Milano do Brese gde napuštamo taj glavni put i nastavljamo prateći oznake za Genovu. Iako smo imali nameru da malo prekratimo put i zaobidjemo Genovu, opet negde pravimo propust sa oznakama na putu i ipak prolazimo pored Genove i krećemo prema Savoni. Tokom ove deonice smo već pomalo i pod stresom obzirom da smo samo jednom videli znak za skretanje ka Savoni desno, sto smo i učinili i posle toga nigde vise nije bilo potvrde da smo na dobrom putu. Ipak obala mora nam je vratila osecaj pozitivne entergije i vere da smo ipak na dobrom putu i ubrzo ulazimo u grad odakle ćemo krenuti na naše krstarenje. Posle plaćanja putarine, pratimo oznake za luku, prolazimo kroz gotovo ceo grad vozeci donjom glavnom ulicom koja nas direktno odvodi do luke.

U luci nas docekuju ljubazni Italijani koji nas upućuju prema brodu tj. parkingu i tada prvi put ugledasmo nase ČUDO OD BRODA!! Brod je svojom veličinom nadvisio zgradu luke koja uopčte nije mala!! Brod je bio kao OGROMNA stambena zgrada koja plovi vodom! Nisam mogla da verujem! Nekako nisam uopste zamišljala da je baš toliko velik! Prateći instrukcije odlazimo prema mestu gde nas zaustavljaju i pitaju da li ostavljamo automobil, što mi i potvrdjujemo, mole nas da izadjemo iz automobila i oni počinju da nam otvaraju vrata od gepeka i vade stvari! Na kofere stavljaju stikere koje smo dobili u agenciji (i koji su trebali bili odstampani na nalepnici!!!), i preuzimaju brigu o koferima, koji će nas kasnije dočekati u sobama. Uzimaju takodje i kljuceve od auta, parking plaćamo 90 eur u kešu! (ne znam zašto to nije moglo karticom?) i spremni smo za ulazak u lučku zgradu. Prvi utisak kada smo usli je da lici na aerodromsku zgradu. Prostor ogroman, gomile ljudi koji ili sede, ili cekaju u redu. Odlazimo levo gde se vrši autorizacija kreditnih kartica, i gde ćemo umesto da svaki put plaćanje vršimo našim karticama, dobiti jednu za celo putovanje – Costa Card. Sa ovom karticom ulazimo u sobe, plaćamo sve dodatne usluge na brodu, registruejmo se pri ulasku i izlasku sa broda tokom ekskurzija... Potpisivanjem autorizacije, obavezujemo se na placanje svih racuna koje napravimo sa Costa Card karticom. Naravno, svaki racun za svaku uslugu na brodu potpisujemo kao da se radi i o bilo kojoj drugoj kartici.

Pošto smo ipak stigli na vreme (oko 16.30), što je ipak medju poslednjima, dobijamo broj 30 za ukrcavanje. Kada smo seli da čekamo, ukrcavali su se gosti koji su imali broj 22. Podelili su nas u grupe od po 30-tak ili 50-tak ljudi kako se ne bi stvarale gužve pri ulasku. Kada je dosao red na nas doživeli smo i malu neprijatnost. Naime, pri pregledu pasoša, rekli su nam da se nećemo moci iskrcati na Kipru jer nam za Kipar treba viza! O, ne! Zar opet! Naravno, gužva, red čeka, mi moramo da potpišemo da cemo ostati na brodu i da nećemo zbog toga praviti problem kompaniji. Potpisujemo da ne bi pravili scene, zovem moje u kancelariju da proverim, Steva ni ne zna da nam treba viza. Nije ni čudo, jer ce se vec nešto kasnije ispostaviti da nam ustvari ni ne treba! Ipak, nisam se iznervirala jer nisam ni smatrala da ima nesto bog zna koliko važno da se vidi na Kipru. Da je bila ista situacija sa Egiptom ili nekim drugim mestom, sigurno bih se vise iznervirala.

Na izlasku iz lučke zgrade prave nam fotke  sa kormilima koje ćemo posle moći da odlučimo da li želimo da ih uzmemo ili ne. Još uvek ne znam koliko koštaju te slike, ali vec tada vam postaje jasno da ćete na ovom putovanju imati dosta troškova na koje niste računali u samom startu. Baš znaju da vam  prirede zadovoljstvo i da vam uzmu dodatne novce.

Na ulasku na brod dobijamo broj sobe, 6256, što znaci da smo na šestom spratu broda! Uzimaju nam pasoše i kopiraju, nama daju pasoše a oni zadržavaju originale. Dobijamo i karticu za restoran sa brojem stola za kojim ćemo tokom celog puta imati ručkove i večere. Na kartici piše ime naseg restorana Milano i naše vreme večere. Tek kasnije saznajemo da postoje dve smene za večeru i da je jedna u pola sedam a druga, naša smena je u devet, sto mi se čini da je pomalo kasno ali sta je tu je. Ručkove smo uglavnom preskakali jer smo uglavnom bili na izletima a kasnije bismo „labrcnuli“ u Parigi restoranu u kojem po skoro ceo dan imate na raspolaganju pice i razne vrste salata.

Tu jos jednom proveravamo u vezi viza i ispostavlja se da mi ipak nećemo imati problem sa ulaskom na Kipar jer je i Kipar od skoro u EU. Pa da! Kako se toga nisam odmah setila. Ali nema veze, nisam se nervirala, pa tako nije ni vazno.

Ulazimo u sobe, i prvi utisak je da sobe i nisu nešto preterano velike i sticem utisak da će nam biti pomalo tesno. Ipak praznimo kofere, dobro se orgazujemo sa smeštajem stvari u ormane, kofere smeštamo ispod kreveta da nam ne smetaju i tokom puta zaista nam veci prostor nije ni trebao.

Soba nam ima sve što ima i klasicna hotelska soba sa tri zvezdice: televizor (sa plaćenim filmskim programom, za koji nećete ni imati potrebe), telefonom, mini barom, kupatilom sa tusem, fenom za kosu, kozmetičkim ogledalom. Ipak najlepše od svega je da smo imali sobu sa balkonom! To zaista prija i vec mi je pomalo žao svih onih koji su uplatili sobe bez prozora. Brod je ogroman i sobe bez prozora imaju nesto nizu cenu (to ne znači da su te sobe u potpalublju). Ipak, oni koji imaju sobe bez prozora ce više provesti vremena van kabine što opet nije loše jer na brodu ima pregršt sadrzaja.

Na ulazu u sobu nam je i ime naseg sobara koji se zove Isagani sa Filipina. Inače na brodu je bas dosta Filipinaca aliima osoblja iz celog sveta. Iz Indije, Perua, Ukrajine, Italije, (čini mi se da je najvise italijana i Filipinaca). Ovi što slabije govore jezike su pomocno osoblje, sobari, pomoćni radnici u restoranu, i verovatno u potpalublju, a ovi što govore više jezika, oni su animatori, konobari, rade na prodaji ekskurzija i sl. Kasnije saznajemo da na brodu ima osoblja iz 43 zemlje sveta!!!

Na početku nismo odmah uspeli da pohvatamo koliki nam je brod, koliko ima ljudi. Mislili smo da ima 12 spratova jer je toliko pisalo na liftu, sa tim da je recepcija bila na trecem. Kasnije će se ispostaviti da ukupno brod ima 17 spratova! Mislili smo isto tako da brod prima oko 1000 ljudi, da bi se kasnije ispostavilo da preko 1500 ima samo članova posade a da gostiju ima preko 3500. Toliko članova posade, 1:3 u odnosu na goste, govori o visokom nivou usluge na brodu. Naš Isagani nam dva puta dnevno sprema sobu, menja peškire, led, donosi dnevne novine, obaveštenja o dešavanjima na brodu, narudzbenicu za doručak u sobi za svaki dan. Doručak smo i naručivali u nekoliko navrata do sada, samo oprez, može da vam se desi da doručak kasni a da se mora poraniti zbog izleta! Zato je bolje doručak uvek naruciti bar za pola sata ranije od onoga što biste pod redovno narucili.

 

1. Dan plovidbe: dan na moru - subota

Prvi dan smo spavali duže jer smo bili umorni od vožnje i gotovo da smo izgubili pre podne. Mislili smo i da nema nista posebno na brodu obzirom da nas je čekao ceo dan vožnje brodom. Tek oko 12 smo izasli  iz kabine i tek tada smo krenuli u otkrivanje broda! I sada mi je žao što smo bili tako umorni i sto šmo zbog toga izgubili pola dana bezveze. (Zato cu svima preporuciti da na brod ne stizu u poslenji čas kao mi vec da stignu vec u 10.00 ujutro i da imaju čitav taj prvi dan i da se odmore i da upoznaju brod kako bi im sledeći dan bio zaista vec dan opuštenog putovanja).

Brod je toliko ogroman i sa toliko sadržaja da je prosto šteta provesti dan u kabini. Otišli smo do 11. sprata u wellnes deo. Prostire se na oko 2000 m i na njemu nema šta nema. Od ogromnog jim-a koji je besplatan, saune (takodje besplatno), sale za stretching, jogu, i sl. Do usluga koje se dodatno placaju kao sto su: razne vrste masaža, uključujuci i masaže na vodenim krevetima, liftinga, kozmetičkih tretmana, frizer, berber i sl. Devojka po imenu Helen iz UK je bila vrlo ljubazna i prošetala nas kroz sve delove. Pokazala nam je i privatni deo za one koji uplate celodnevni pass za wellnes (35 eur) koji podrazmeva i privatni jacussi, korisćenje zimske bašte (to je deo sa lezaljkama nad kojima su solarijumi pa se, dok se leži i posmatra kako plovimo, može i sunčati). Po ceni od 190 eur to zadovoljstvo se moze neograničeno koristiti.

Odlučili smo da se malo rekreiramo i da masaže i ta čuda ostavimo za nesto kasnije. Uputili smo se u otkrivanje dalje. Sada se vise nesećam kojim smo redom sta okrivali ali posle 7 dana mogu dati otprilike pregled. Na 4. spratu nalazi se nekoliko prodavnica,galerija sa predivnim slikama čija je aukcija trajala nekoliko prvih dana. Neke slike su prodate za oko 400-500-600 eur i mislim da zaista toliko i vrede jer su slike predivne. Žao mi je sto to sebi nisam priustila, ali računam, prvo neke druge stvari u zivotu da završim pa da onda kupujem slike.  Tu je i deo sa fotografijama i na brodu ima nekolikomesta za fotografisanje gde će vas profesionalni fotografi uslikati kao za bookza modne agencije. Zatim je tu jedna velika sala Berlino koja služi za ples, muziku, ali pre neko veče tu je bio imaskembal. Zatim dalje je nekoliko kafe barova, svi nazvani po evropskim gradovima ali ispisani na italijanskom, Londre, Budapest, Dublin, Parigi, ... kockarnice i deo sa slot masinama za kockanje, tu je i diskoteka, deo za virtualne igrice, ping-pong, deo za decu... Da, deca imaju posebne programe i roditelji mogu slobodno da dodju na ovakvo putovanje čak i sa malom decom. Jako su dobro organizovane aktivnosti za decu tako da animatori brinu o njima, igraju se i osmišljavaju im igrice, ostavljajući roditeljima slobodno vreme za uživanje. Ipak meni je bilo malo cudno da toliko njih krene sa bas malom decom. Mnogo je kolica sa bebama, ali sa druge strane, dosta je i tinejdzera, penzionera. Nekoliko ljudi sam videla u invalidskim kolicima. Dakle sve starosne kategorije su dobrodošle na brod i za sve njih ima dovoljno različitih sadrzaja.

Još jedna stvar koja se resava prvi dan, ili jos bolje jos prvo veče je piće. U ponudi su komleti pića bezalkoholnog, alkoholnog i kompleti kafa. Mi smo uzeli bezlakloholni komplet koji izadje 43 eur i time smo kao uštedeli neku paru, jer smo ovim dobili 20 kupona za piće koji bi nas inače kostali preko 46 ili i više eur. Inače za dorucak djusevi su besplatni, za rucak u Parigi baru besplatna je voda i cajevi i kafa ali se sokovi placaju tim kuponcicima. Za večeru, bar su nam u početku davali po litru vode besplatno a sinoc su nam dali samo času vode besplatno, a posle nam litru vode naplatili 2.5 eur plus jos nekih preko 3 eur surcharge! A flaša vina je od 20-40 eur.

Što se tiče obroka u glavnom restoranu, moram reći da je izbor hrane odlican. Svaki dan nam donose drugi meni u kojem je izbor od oko 5-6 jela za svaki gang. A gangova je 6 (predjelo, supa, prva plata, druga plata (glavno jelo), salata (izbor od 2 salate + tanjir sa različitim sirevima i na kraju dezert gde je u ponudi svako veče po 5-6 vrsta kolača, sladoledi, kremovi i razna druga čuda).

 

2. Dan Peloponez - nedelja

Oko podne smo stigli u Kontokali, našu prvu stanicu i uputili se na prvi izlet. Impresivno je bilo ujutro videti u maloj luci ovoliki brod i parkiranih nekih 20-30 autobusa koji su došli po putnike da ih vode na izlet. Da se ne bi pravile gužve pri izlasku iz broda, u toku prethodnog dana i tokom noci na TV-u se moze videti u koje vreme za koji izlet i na kom jeziku, kad se mora biti u kojoj sali gde ćemo dobiti broj autobusa i gde će nam reći nam kada da krenemo iz broda. Time se izbegavaju gužve i organizacija je na najvisem mogućem nivou. Za izlazak nam ne trebaju pasoši (oni su i dalje kod njih) već smo samo u obavezi da nosimo fotokopiju pasoša i Costa Card. Otkucavanjem Costa Carda, kontroliše se ko je napustio brod i vratio se a kopija pasoša sluzi za policiju samo pri povratku. Za izlet za Egipat smo morali da preuzmemo uveče pasos jer su tokom voznje Egipcani udarili pečat sa vizom.

Moram objasniti nešto oko izleta. Za svako mesto u koje brod pristaje organizovani su izleti. Medjutim u ponudi nije jedan izlet, već po nekoliko različitih izleta sa različitim sadrzajima i naravno cenom. Sve informacije o izletima se dobijaju na deskovima na trećem spratu gde se dobija formular za rezervisanje izleta i detaljan program izleta. Najbolje je odmah se odlučiti za sve izlete kako se ne bi kao nama desilo da nema vise mesta za izlet koji smo mi izabrali. Recepcije za izlete rade dvokratno. Izleti se mogu rezervisati i preko automata u holovima na nekoliko mesta, a trebalo bi da moze i preko televizora ali to je nesto bilo u kvaru. Sve što se rezervise, plaća se Costa Cardom i bice naplaćeno na kraju putovanja.

JAKO VAŽNO: Ako je neko već bio na nekoj od ovih destinacija, sigurna sam da može izabrati izlet koji će ga odvesti na mesta na kojima do tada nije bio. Izleti su jakopametno osmisljeni. Za destinacije koje su poznatije i gde postoji mogućnost da su neki ljudi vec bili, nude se i izleti koji su drugačiji od uobicajenih. Na primer: u Atini, osim različitih programa za obilazak Atine, ponudjen je i program za obilazak Korintskog kanala, Sun Sunion – ili Posejdonov hram i sl. U Rimu se nudi jedinstveni dozivljaj putovanja lukskuznim vozom od luke do Rima, sa obilaskom nekih jedinstvenih muzeja koji inače nisu dostupni javnosti već samo specijalno za goste Costinih brodova. Jedini problem kod izleta je da nisu bas jeftini tj. kostaju od 42 do 140 eur. Najcešće oko 50-tak eur za poludnevne dok su celodnevni oko 120 do 140-ta ili Egipat sa dzip safarijem, jahanjem kamila i sl. su ukljucivali i rucak. Medjutim, računica koju smo napravili na kraju putovanja pokazuje da su ovakva putovanja ipak mnogo isplativija nego recimo letovanje u nekom hotelu sa 4 ili 5 zvezdica u nekom letovalistu, jer na ovom brodu imamo sadržaje kao sto ih imaju hoteli sa 5 zvezdica, + sve je blizu a ne soba  500 m od obale, restoran 300 m od sobe i sl. Hrane ima u izobilju i u nivou je usluge sa 4 ili 5 zvezdica, zabavni program, animacije, noćni program u kafićima takodje je na vrhunskom nivou. Obilazak tolikog broja gradova i znamenitosti svaki dan u drugom mestu a a pri tome ne stradaju ledja od predugih voznji autobusom i da se ne morate svaki čas pakovati i raspakivati, sve to ukupno pruža osećaj elegantnog i pomalo otmenog putovanja za koje sam sigurna da kada se jednom priusti kasnije se teško moze porediti sa bilo kojim drugim vidom putovanja.

Kompanija Costa postoji već 60 godina i zbog toga je sve toliko savršeno funkcionisalo. Costa ima 12 brodovakoji trenutno krstare po raznim svetskim morima. U jednom mestu na brodu je postojala plazma koja je prikazivala sve brodove i njihove trenutne lokacije. Tako smo videli da je jedan brod u Juznoj Americi, muvao se oko Rio De jeneira, jedan je bio u Indoneziji, jedan na zapadnom Mediteranu (Barcelona, Kanarska ostrva, Kazablanka ...), jedan u Skandinaviji na severnom moru i Baltiku, jedan oko Tajlanda, Vijetnama, i sl.). Ako čovek voli ovakvu vrstu putovanja (a sigurna sam da bi bilo malo onih koji ne bi zavoleli, više je stvar toga da li to sebi svako moze da priusti), onda 12 godina ne mora da razmislja o svojim godišnjim odmorima, jer samo putujuci sa Costom može da obidje ceo svet.  Ili 6 godina, ako moze da priusti sebi dva puta godisnje ovakva zadovoljstva. Ti ljudi su pravi srecnici.

Vazno!! Ovaj dan smo prešli na Grčko vreme tj. Pomerili su se satovi. O ovome se mora voditi računa da se ne bi zakasnilo na neki izlet koji će ljudi uplatiti. Niko nije obavezan da vas podseća, traži vas, čeka vas!!! Uvek se računaju lokalna vremena i informacija o vremenu je dostupna uvek preko televizora.

Izlet je bio jako lep. Posetili smo Olimpiju, mesto rodjenja Olimpijskih igara. Vodič je bio odličan. U povratku smo imali vremena za kupovinu suvenira u luci, malom mestašcetu.

 

3. Dan Atina - ponedeljak 

Pošto smo oboje već bili u Atini odlučili smo da idemo do Korintskog zaliva. Medjutim nije bilo grupe na engleskom pa ipak pristajemo da idemo sa nemačkom grupom. Medjutim ujutro smo trebali biti u pola devet u Sali Berlin da nam daju broj autobusa u koji idemo. Pošto uvek kasnimo, stižem da čujem da prozivaju nemacku grupu, prilazim i pitam da li je to naša grupa, devojka mi potvrdjuje, daje broj i brzo salje da krenemo za njima. Bila je to greska jer ova nemačka grupa nije isla na Korint vec u obilazak Atine, ali to smo shvatili tek kada smo stigli do Stadiona. Tada je bilo kasno za menjanje i nažalost propustili smo predivni Korintski zaliv. Ja sam se iznenadila mojim praćenjem informacija koje je vodič davala na nemačkom i konstatujem da je malo toga sto nisam razumela. Šteta što se ne privatim knjige i nekih lekcija da ga obnovim. Atina ko Atina, otidjosmo i do Akropolja na koji nas ne pustiše, zbog nekog štrajka. Usput smo videli i demonstracije. Baš tih dana su u Atini bile velike demonstracije zbog ubistva nekog studenta. Bilo je nereda, paljenja, rušenja, lupanja... ali niko nije odustao od obilaska, nije ni pitanje postavio, .... eh sta ti je dobar imidž. I kada se desi neko s**** niko ne pravi pitanje. Da je bio u pitanju Beograd, ljudi bi masovno odustajali od ekskurzije. Sigurno.

Vraćamo se na brod prilično rano i već u rano poslepodne isplovljavamo prema Kipru. Nastavak dana provodimo sunčajuci se na palubi. Sunčanje na palubi cak i po vetru je vrlo lepo i pruža pravo zadovoljstvo. Umotamo se u ćebad i peškire i uživamo kao skijaši na suncu. Potom silazimo do bazena gde je prava fešta, časovi plesa, zezanje. Pridružujem im se u ludovanju i potpuno se prepuštam ludilu.

Uvece opet fina večerica, mada mislim da je 9 sati ipak kasno za tako obilnu večeru. Trudim se da od svega probam po malo ali da se ne prejedam. Ne bih da se vratim sa kojim kilogramom više kao suvenirom sa ovog krstarenja.

 

4. dan Rodos - utorak

Nismo uplatili izlet vec smo rešili da sami prosetamo Rodosom. Malo se slikali, šopingovali a onda rešili da iznajmimo auto i da odemo do Lindosa. U taj gradic sam se zaljubila i rešila da se jednog dana ovde moram vratiti. Nije me toliko impresionirala tvrdjava koja jeste fascinantna, vec te lepo uredjene uličice, neki smiraj koji vlada u tom mestašcetu. Malo me podseca na Sveti Stefan ili sl. Mislim da je u Linods najbolje doći krajem septembra, kada vise nema gužve a još uvek ima lepog vremena. I naš dan je bio divan. Na žalost morali smo žuriti natrag jer brod ne čeka na nikoga. Svratili smo i do Falirakija, najčuvenijeg turističkog resorta Rodosa i to zaista jeste mesto za mlade i oni koji vole gužvu, provod, mnoštvo sadržaja.

 

5. dan Kipar - sreda

Za Kipar smo se odlucili da ne uplaćujemo izlet jer kao eto, ne možemo baš sve izlete da ispratimo. Zao mi je sto smo propustili izlet za Pafos. Amerikanci koje sam danas upoznali kazu da im je to bilo najlepše na celom dosadasnjem krstarenju. Kažu da je vrlo čisto, lepo sredjeno, kao u Santa Barbari. A mi smo krenuli busom za 6 eur povratna karta, iskrcali su nas ispred neke radnje gde očigledno imaju proviziju za sav šoping koji mi napravimo i odande ko se kako snadje. To je stari deo Limasola, prljav, sa starim nekim neuglednim prodavnicama. Krenuli smo pešice u istraživanje prema kao centru, pa smo izasli na obalu tj. Glavnu rivu. To vec jeste lepo, ali se dugo pešaci. Odustali smo od šetnje i uzeli taksi da nas prebaci do turističke zone jer sam želela da vidim kako to izgleda obzirom da sam lično prodala gomilu aranžmana za Limasol krajem devedesetih. Otišli smo pravo do hotela Mediteranean, naš najprodavaniji hotel na Kipru. Zamolili smo da nam pokažu sobe i sadržaje, i ljubazni menadžer hotela poveo nas je u obilazak. Prvo smo obišli sobe, koje su po mojoj oceni 3+ zvezdice ali su zato ostali sadrzaji za 4 i 5 * pa me ne čudi sto su se neki naši gosti vracali i po tri četiri puta u ovaj hotel. Otvoreni i zatvoreni bazeni, welness programi, lepi različiti restorani...

Odmah do ovog hotela je čuveni Four Season. Obzirom da je to jedan od najskupljih hotela želim i njega da posetim i odlazimo tamo na blic posetu. Slikali smo bazene i plazu. Tražim pogledom čuvene apartmane sa jezero rekom ali ih ne nalazim. Umesto potrage odlučujemo da popijemo piće u tom lepom ambijentu. Odmaramo malo i uzimamo taksi za povratak. Hvatamo poslednji bus u 1 h sto kreće od one skrnave prodavnice suvenirnice i odlazimo do broda. Da nismo uzeli taksi i otišli da vidimo ove hotele, utisak o Kipru bi mi bio zaista loš jer je deo u koji su nas dovezli zaista loš. Razmisljam da pisem TO Kipra da Costi ne dozvole ovo sto rade, jer time ruže imidž Kipra. Tamo sam doduše skoknula u neki muzej ali se nisam dugo zadržala jer nisu dali da slikam i bili su mi malo neljubazni. Jos jednom žalim što ne odoh do Pafosa ili na neki drugi organizovani izlet.

 

6. dan Egipat - četvrtak

Za Egipat nam je ponudjeno vise ekskurzija. Nekoliko za Aleksandriju i nekoliko kombinacija za Kairo sa piramidama i kombinacijama ručkova na brodu uz krstarenje Nilom ili u beduinskom selu uz jeep safari i jahanje kamila i sl. kombinacije. Za one koji su već imali prilike da vide piramide svakako bih preporučila Aleskandriju jer Kairo će se mozda uklopiti uz jos neko letovanje, a i put je dug. Ukupno smo proveli 7 sati u autobusu: Vodič je bila devojka koja je fantasticno govorila engleski (kao da je rodjena ili školovana negde u inostranstvu) i koja nam je sjajno pricala o svojoj zemlji. Priču je počela sa pitanjima i time u startu otvorila komunikaciju sa svima nama u autobusu. Uz njene price, put je brzo prošao a prvi utisci o Egiptu su da nije baš mnogo čisto. Odmah odlazimo do Piramida kod Gize i ja se iznenadjujem obzirom da do sada nisam bila u Egiptu. Mislila sam da su piramide negde izvan Kaira i da se mora ici 10-20 km u pustinju. Medjutim, piramide su bukvalno na periferiji i sa platoa Gize se pruza predivan pogled na grad. Imali smo jako kratko vreme za razgledanje, svega 40 minuta i obzirom da smo se odmah hteli slikati sa kamilama, a zatim i jahati, vreme nam je uzasno brzo proslo i užasnuta shvatam da nam je ostalo jos samo 10 minuta za obilazak piramida. Iz nekog razloga ulaz u piramide nije bio moguć tako da u suštini i nisam mnogo propustila, ali vec vidim da Egipat zavredjuje da se dodje opet na neki duži boravak i da se na ovom fenomenalnom mestu treba provesti bar par sati. Čudna je energija na platou.

Odlazimo zatim do Sfingi, i tu smo imali veoma kratku pauzu, taman toliko da prodjemo kroz one prolaze i izadjemo na mesto odakle se Sfinge najbolje slikaju. Kao i gore na platou kod piramida, tako nas i ovde spopadaju razni trgovci suvenirima, razglednica i sl. Razglednice su zaista jeftine! Samo 1 eur za 20 komada i odlučujem se da ih uzmem. Uzela sam i knjigu Britanskog instituta o Kairu i Egiptu i cd pa računam da mi to pomogne u obogaćivanju znanja i da sledeći put kada dodjem budem spremna sa svim onim sa cime cu se susresti. Odlazimo zatim na ručak u hotel Meriot a posle toga do kao nazovi instituta za papirus a to je ustvari moderna zgrada kao veliki šoping centar za demonstraciju i prodaju papirusa. Ispod je i bazar, ustvari dobro snabedvena suvenirnica u kojem je naveci deo posvecen zlatu. Ja se ipak odlucujem za jednu predivnu drvenu kutiju sa egipatskim motivima. Zlatni privezak sa imenom ispisanim hijeroglifima se naručuje jos u autobusu. Isto tako i majice. Dok se vozimo Kairom, shvatam da je to najprljaviji grad koji sam do sada videla u životu. Smeća na sve strane kao da uopste nemaju sluzbe gradske čistoće. Još je mnogo utisaka o Egiptu, ali da ne preterujem sada. Povratak ponovo istim putem krećući se u karavanu. Ne znam da li smo imali i pratnju i obezbedjenje, moguće je.

 

7. dan dan na moru - petak

Danas pre podne, sedmi dan putovanja tj. 6. Dan plovidbe organizovali su upoznavanje sa brodom, posadom, prikazali nam slike iz utrobe broda, kako brod funkcionise i sl. Podaci su impresivni. Osoblje je iz cak 43 zemlje. Brod sam proizvodi struju u količini dovoljnoj za jedan mali grad od 50.000 stanovnika. Brod je star svega dve godine i prikazali su  nam slike kako se gradio, sredjivao i sl. Posebna pažnja je posvećena sigurnosti i zastiti čovekove okoline i brod nosi neku zastavicu prve klase po nekim svetskim standardima po pitanju sigurnosti, bezbdenosti i zastiti čovekove okoline. Svo smece se reciklira, otpatci hrane čuvaju i do tri meseca i zatim otpremaju na posebna mesta. Spominjali su neko mesto kod Korzike gde kazu da ima delfina pa hranu nose njima valjda. Čistu vodu crpe ispod nivoa mora (nisam ovo bas najbolje razumela) ali kazu da je voda koju koristimo sa dubine  50 m ispod nivoa mora i da je izuzetno čista i zdrava. Dnevno kazu operu 16000 parčadi veša što poseteljine ili peškira.

Restran u kojem mi jedemo je Milano a pored njega obroci se sluze jos i u restoranu Rim koji je čini mi se nešto malo luksuzniji. Milano prima 1100 ljudi u jednom smeni!! I tako, gomila podataka veoma impresivnih, nemoguće ih je sve zapamtiti.

Posle predavanja o brodu idemo na kupanje na krov broda!!! Voda vruca!!! Preko 37 stepeni. Uživanje. Sunce prži, voda vruća, jakuzzi uzasno jak. Odlična masaža. Pošto kažu da nije preporučljivo duže od 15 minuta trudim se da poštujem vreme i izlazim na vreme. Silazim dole, malo predahnem i nastavljam kupanjac u jakuzziju u zatvorenom prostoru. Tu je voda za nijansu hladnija ali bar nije vruca!!! Posle toga odlazim do sobe da malo predahnem i zatim se vraćam u restoran Londri da nesto klopnem. Biram morske plodove kao salatu, kalamare i lignje. Upoznajem bračni par iz Kalifornije. Matorci imaju preko 80 godina i stalno putuju. Lepo je pričati sa ljudima o putovanjima. Pridružuje nam se i jedna Ruskinja iz Moskve. Pošto ona baš loše prica engleski, ja pokušavam da joj pomognem misleći da ako nešto kazem na srpskom da ce lakše razumeti, medjutim ne vredi. Malo smo ćaskali i zatim opet svako na svoju stranu. Posle odlazim na Plaza Lido i tamo djuskam na času plesa. Ti časovi plesa su skroz otkačeni i blesavi. Totalno se opustam, i igram i djuskam do ludila. Kada se sve završilo i dalje sam imala energije pa odlazim u jim i tamo trčim jedno 300 m brzinom od 8 km na sat. Pošto me kašalj pocinje gusiti, odustajem i odlazim u sobu da se spremim za veceru.

Razmišljam kako nam je bas lepo i kako su krstarenja prava stvar. Volela bih kada bi moje roditelje mogla da posaljem na jedno ovakvo putovanje. Bilo je dosta penzionera. I oni nisu išli svi na izlete ali su zato imali dovoljno sadrzaja na brodu. Ovde je samo važno da se ljudi dovoljno opuste i prepuste uzivanju. Važno je i da se zna nesto engleskog (ili italinaskog, spanskog i francuskog) kako bi se mogle pratiti informacije u novinama koje se svakog dana dobijaju sa programima koji se desavaju.Svaki dan na rasporedu dešavanja je bar 15-20 razlicitih sadržaja koje se nude na odredjenim mestima u različito vreme. Ne može se stići na sve. U nekoliko navrata je bio organizovan specijalni program u velikoj areni koja prima preko 1000 ljudi. Plesačii, pevači, zabavljači, su se smenjivali pruzajući publici nezaboravne trenutke. Jedno vece oko 6 sati sam primetila da su ljudi svečano obučeni krenuli da se sa spratova spustaju niže. Odem do sobe, da pogledam u raspored i ne vidim da se nesto specijalno dešava. Odem na recepciju da pitam i dobijem pojasnjenje da je to specijalno veče za clanove Costa Cluba gde ce oni imati koktel sa kapetanom broda. Vau! Ocu i ja! Na brzinu smo se spremili i uspeli da se prošvercujemo na ovaj svečani prijem. Bilo je lepo. Ko su clanovi Costa Cluba? To su ljudi kojima ovo putovanje nije prvo krstarenje na brodu Costa kompanije. Oni imaju brojne privilegije, izmedju ostalog i večeraju u specijalnom svečanom restoranu. Primećuje se da se medjusobno mnogi vec znaju a za neke sticemo utisak i da se zaista osećaju kao kod kuce. To je nekoliko parova koji sjajno plešu i koji su učestvovali u brojnim plesovima, takmičenjima, bili aktivni i na drugim programima. Zaključili smo da oni sigurno imaju i posebne popuste kod Coste jer nismo mogli da prokljuvimo da li su zabavljaci i animatori ili putnici. Rekla bih da su putnici koji su se toliko uklopili u Costine programe da sigurno imaju velike popuste. Ako i nemaju, Costa bi im sigurno trebao dati, jer su često podizali atmosferu, bili spremni za razne igre, zabavu i sl.

Eh, kada budem malo starija, i ja cu se tako lepo opustiti i biti spremna za sve Costine igre i zabave da se nadam da će i meni jednog dana Costa dati neki veliki popust da mogu non stop da putujem sa njima.

 

8. Dan subota

Jos jedan dan na moru. Vremena dovoljno za opuštanje, sport, kupanje u jakuziju na krovu broda. Pored svega ovoga odlazim i na masažu koja je zaista bila poseban ugodjaj. Uz prijatnu muziku, lep ambijent, Helen mi je prvo blago masirala stopala u kupki za opustanje nogu, a zatim sam celih 50 minuta bila pod „Švedskom“ masazom. Umalo ne zaspah. Pre same masaze prošla sam razgovor od nekoliko pitanja koja me je Helen pitala i koje je belezila u neke formulare na osnovu kojih je procenila koliko stresnim zivotom zivim, koliko sedim, bavim se sportom, zdravo ili nezdravo se hranim, koliko spavam i sl. Objasnjavala mi je da im ti podaci trebaju kako bi izmedju ostalog mogli da planiraju i aktivnosti svojih gostiju sagledavajući njihove potrebe. Bas lepo, pa makar i da nije istinito. Posle masaže mi je objašnjavala o važnosti brige o sopstevnom telu i preporucila mi neka ulja i pomade koje je ona koristila dok me  je masirala. Da mi nije bilo tako skupo, uzela bih sigurno. Ali jedna bocica je 42 eur, dve 80. Uz masažu koja je koštala 81 eur za moj budzet je previše. Za te novce imam nedelju dana reklame na Google za VisitSerbia.org.

 

9. Dan Rim – nedelja

Moj najlepši dan na ovom putovanju. Pre svega imali smo srece da smo sve vreme imali zaista predivno vreme i dok je u BG bilo do max 6 stepeni mi smo u Egiptu imali 20, u Rimu danas oko 15 i sto je najvažnije, sunčano je tako da se mogu praviti lepe slike. Ipak kodFontane di Trebi, bilo je dosta senke i mislim da je bolje vreme za slikanje posle podne nego pre podne u ovo doba godine. Moj cilj za Rim je bio da vidim: Fontanu di Trevi, Koloseum i Crkvu Sv. Petra. Htela sam i Vatikan ali u nam rekli da program u kojem je Vatikan se neće moći realizovati zato sto je nedelja i Vatikan nedeljom nije moguće posetiti. I tako vam je to kada ne pripremljeni idete na  putovanje, pa čak ni neznate da da crkva sv. Petra upravo u Vatikanu. Ne znam šta to onda nije radio, da li neki muzej, neka zgrada ili sta vec kada su nam otkazali i prebalili na program Klasicni Rim. Ovde smo imali peh zato što nas nije bilo dovoljno engleza već su grupu spojili sa francuzima i dobili smo vodiča koji je paralelno pričao i francuski i engleski. I to je prilično naporno za slusati pogotovo ako vam ni jedan od ta dva jezika nisu prvi jezik koji govorite.

Inace u Civitavechiji – luci na oko 50-tak km od Rima smo se ukrcali u autobuse (dok su neki krenuli i luksuznim vozom). Vodič, tj. Pratilac grupe je bila Veronika koja je naštrebala nesto teksta na enleskom  a bolje joj ide francuski i onda je usput dala par informacija prilicno šturo. Medjutim najavila je da će nas u Rimu voditi Carlo ili Karlo i da ce nam on dati sve informacije. Šteta što i taj put nije iskorišćen da nas uvede u priču o rimljanima, istoriji Rima  i sl. Ili makar o danasnjoj Italiji ..

Karlo je bio dobar ali tezak za slušanje jer čovek nije uzimao daha izmedju rečenica na engelskom i francuskom, pa ni ne primetite kada je prešao sa jednog jezika na drugi. Imala sam utisak da započne rečenicu na francuskom a završi na engleskom. Za mene je to bilo prilično frustrirajuce pa sam ga čak i zamolila da „uzme vazduha“ izmedju rečenica. Obišli smo fontanu, prošetali ulicama Rima do Koloseuma. Rim je zaista impresivan. Toliko istorije, toliko spomenika iz rimskog, renesansnog i baroknog perioda. Rim ne liči na druge gradove u Evropi. Zaista ima šarm, patinu, ritam. Kod Koloseuma smo dobili opet nesto vremena za slikanje i kupovinu suvenira (ja sam kupila samo knjigu o Rimu na hrvatskom jeziku za 10 eur i opet kao u Egiptu 20 razglednica za 1 eur). Prosto sam zaboravila da kupim i neki suvenir. Moraću zato jos jednom doći, nadam se sledece godine!

Zatim smo otišli na ručak u Jolly da Vinci hotel. Skroman ručak prilično i nekako hotelski, bez etno italijanske price (kao što bi mi turiste u Beogradu odveli u neki tradicionalni restoran). Ali uz rucak dobismo i flašu vina te nam je sve bilo dalje po meri. Šalim se naravno. Odosmo zatim do Vatikana i Crkve sv. Petra. Iako je Vatikan samostalna drzava od 1925. G. kada je Muslolini odobrio nezavisnost, nema granice, pasoske kontrole i sl. A crkva? Neverovatna! Bila sam do sada u St. Paul crkvi u Londonu, katedrali u Beču, Kelnu, Parizu, Gaudijevoj katedrali La Sagrada Familia u Barceloni, crkvi u Moskvi ali ove lepote nisam videla! Ovo je ne samo sakralno delo vec i umetnicko delo italijanskih najpoznatijih skulptora, slikara, umetnika. Na mene je najveći utisak ostaviloMikelandjelovo delo Majka božija u krilu drzi mrtvo Isusovo telo, grandiozna skuptura koju je ovaj umetnik uradio kada je imao samo 24 godine a posebna je i zbog toga sto je isklesana u samo jednom kamenu.Veličanstveno. I mnoga druga dela nisu nista manje vredna ali ce ipak najveći utisak ostaviti pogled sa vrha kupole posle silnog penjanja u krug uskim stepenicama. Ne preporučuje se za srčane bolesnike! Sa vrha kupole pruža seveličanstveni pogled na ceo Rim.

Povratak na brod, svečana večera kao poslednje veče na brodu. Pozdravili smo se sa nasim konobarem Johnom Kissikissi, simpatičnim i dragim momkom sa Filipina uz specijalitete koje su nam i ovo veče priredili.

Jos u toku dana smo imali predavanje o proceduri napustanja broda. Suština je da smo se već uveče morali spakovati i do najkasnije 1 sat posle ponoći morali izneti kofere ispred kabina. Dobili smo trake u nekoliko razlicitih boja su odredili u koje vreme napuštamo brod i gde ćemo kofere pokupiti u luci sutradan ujutro. Oni koji nisu ranije pokupili pasoše morali su ih preuzeti, pregledati račune (preko tv-a pogledati izvestaj o svim troskovima napravljenim preko Costa Card), popuniti upitnike koje smo dobili u cilju ocene usluga, servisa i sl. Takodje smo popunili i formulare za Costa Club kako bi nas ubuduće obavestavali o specijalnim ponudama.

Jos jednom odlazimo u obilazak broda i prožima nas osećaj tuge i sete kao kada napuštate prostore u kojima vam je bilo lepo i u koji želite da se vratite. Nadam se da će tako i biti.

Sutradan ustajemo rano, doručkujemo, odlazimo u salu u kojoj smo čekali na prozivku za izlazak kako se ne bi pravile gužve, prozivaju nas i prolazimo kroz kordon nekoliko konobara, kapetana, osoblja sa broda koji se sa nama pozdravljaju.

U lučkoj zgradi nas čekaju koferi, preuzimamo ključeve od kola, jos jednom  bacamo pogled na ogromni brod iodlazimo srecni i zadovoljni. Zaista.

Pratimo put do Aleksandrie,  drzimo se tog puta sve dok nam se ne pokazu oznake za Bresu, zatim držimo put prema Veneciji pa kada smo prosli Veneciju, do odvajanja za Goricu, ulazimo u Sloveniju bez ikakve pasoške ili bilo kakve druge kontrole.

Pravimo pauzu u Ljubljani gde se nalazimo sa prijateljima. Ljubljana u prazničnoj atmosferi. Posle kratke večerice, nastavljamo dalje i u Novi Sad stižemo oko 11 h.

Opsti zakljucak: predivno putovanje i sigurno ne poslednje moje krstarenje.

Share on: Post on Facebook Facebook
  Twitter Twitter
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Costa Concordia

Foto Galerija

find us on facebook
follow us on twitter

Oceni članak

0