Verovatno najznačajniji među fruškogorskim manastirima je manastir Krušedol, koga su u 15. veku počeli da grade despot Đorđe Branković i njegova majka Angelina. Ovaj, danas ženski manastir, posvećen je hrišćanskom prazniku Blagovestima, danu kada je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa. Đorđe, koji je kasnije postao monah Maksim, u Krušedol je preneo posmrtne ostatke svog oca Stefana i strica Jovana Brankovića, a predvideo je i kriptu u kojoj je kasnije bio sahranjen. Zbog toga se smatra da je nameravao da ovaj manastir predstavlja porodični mauzolej Brankovića. Međutim, večni mir su ovde pronašle i mošti patrijarha Arsenija III Čarnojevića, patrijarha Arsenija IV Šakabenta, knjeginje Ljubice Obrenović (žene Miloša Obrenovića) i kralja Milana Obrenovića. Osim njih, ovde su sahranjeni vojvoda Stevan Šupljikac i mitropolit Isaija Đaković. Njegova dragocenost je barokni zvonik iz prve polovine XVIII veka, ali je najveće blago Krušedola njegovo zidno slikarstvo: freske i ikonosostas. Freske su prve oslikane, već sredinom XVI veka. Smatra se da su njihovi autori bili grčki monasi sa Svete Gore i njenog zaleđa. Najupečatljivija među freskama je predstava strašnog suda na zapadnoj fasadi manastira. Manastir Krušedol, a sa njim i mošti Brankovića, spalili su Turci 1716. godine posle poraza kod Petrovaradina. Njegova obnova počela je 1721. godine i trajala nekoliko decenija.